Nekretnine kuće Beograd
Beograd je jedini grad iz regiona koji se našao na listi Ekonomist intelidžens junita koja rangira gradove širom sveta po stabilnosti, zaštiti životne sredine, kulturi, obrazovanju i infrastrukturi. Kad bi na ovoj listi bila i stavka koja bi se odnosila na arhitekturalne fantazije ili neobična dostignuća u ovoj oblasti, da li bi Beograd imao šta da ponudi? Pored kuća zanimljivih ličnosti ili kuća-legata pretvorenih u galerije i muzeje?
Ima nečeg svojstvenog većini ljudi što ih nagoni da zavire u nečije tuđe (tuđe dvorište ili preko plota, ili u tuđu kuću). Sve je podložno proceni i promatranju. Prvenstveno, broj kvadrata. To je podatak na osnovu kog izvlačimo različite zaključke o karakteru vlasnika nekretnine. Kako izgleda trenutna ponuda dostupnih kuća u Beogradu možete videti u okviru sekcije Nekretnine kuće Beograd . Na osnovu lokacije i vremena u kome je kuća nastanjivana, sklopićemo sliku i o društvenom statusu, dvorište će nam govoriti o socijalnom odnosu (sa komšijama, prolaznicima ili obožavaocima). Ekonomičnost uređivanja, fleksibilnost i funkcionalnost prostora potvrdiće ili opovrgnuti naše pretpostavke o generalnom doživljaju prostora u kome se živi.
Složićemo se da su ovo karakteristični detalji koji važe u velikom broju slučajeva. Neki gradovi ili pojedinci su se, međutim, odlučili da naprave unikatne kuće koje će posetioca ili turistu privući, prvenstveno, svojom originalnošću.
Knjige su oduvek bile inspiracija raznim umetnicima, pa tako ni arhitekte nisu ostale ravnodušne, te su inspirisane posebnim delima napravili neke od najlepših zgrada na svetu. Kao inspiracija su im poslužili pojedini romani, priče ili čitav opus nekog pisca. Tako ćete u severnoj Norveškoj naći “Hamsunsenteret” inspirisan opusom Knuta Hamsuna, na Novom Zelandu prvi svetski Hobit motel dok se na španskom ostrvu Menorka nalazi mali hotel koji evocira priče o izmišljenim gradovima koje je pronašao Marko Polo. Pažnju privlače i „Zamak“ nastao po motivima čuvenog istoimenog Kafkinog romana ili kuća na ostrvu Martini vinogradi inspirisana dobro poznatom knjigom “Mobi Dik”. Ako se nađete u Lelistadu u Holandiji, obavezno posetite minimalističku kuću koja je inspirisana šarenim svetom Kerolove „Alise u zemlji čuda“ a u Istambulu „Muzej nevinosti“ koji je otvorio sam pisac Orhan Pamuk preplićući u njemu sopstvena sećanja sa onima iz knjige.
Sve nabrojane nekretnine tj.kuće su neobične ali potpuno funkcionalne. Život u njima bi bio ne samo zanimljiv već i potpuno egzotičan i izuzetno originalan. Sve samo ne običan a to se u ovom šarenom svetu najviše traži.
Nedavno je jedan magistar rudarstva iz Jagodine govorio o prednostima gradnje kuća od slame. Naime, slama je u svetu, uz već poznatu primenu u proizvodnji energije, veoma popularan građevinski materijal. Njena prednost, osim ekološke, je i izuzetna termička i zvučna izolacija kao i kompletano pozitivan uticaj na zdravlje njenih stanara. Kad bi se na neki volšeban način kod nas zakonom regulisali standardi za gradnju od slame i kad bismo imali stručnjake za ovakav vid gradnje, pod uslovom da se nađe plac za nju, zamislite kakva bi atrakcija bila ekološka kuća od slame većih dimenzija negde u jezgru grada, na prolazu i na putu turistima? Nesumnjivo bi do izražaja došli i srpska inventivnost i duh pa bi od ovog proizvoda (već poznatog u svetu) sigurno uspeli da napravimo i nešto autentično, domaće. Sveukupna globalizacija je već postala dosadna i ljudi traže inokosnost i različitost. Možda srpsku kuću od slame među velegradskim građevinama.
Postoji i veliki broj nekretnina i kuća u Beogradu kojima nije potrebna rekonstrukcija ili adaptacija a koje mogu biti intersantne. Setite se samo koliko je posećena „Anđelkina kapija“ u Trebinju. Mnogo je sličnih mesta poznatih iz literature ili filma koje u našem gradu tavore neprimećene.
Izvor: wannabe magazine, B92