Kako štedeti u kućnom budžetu i doprineti očuvanju planete?

Troškovi života u Srbiji poslednjih godina sve više opterećuju kućni budžet. Cene električne energije, vode i drugih komunalija rastu, a sa druge strane, raste i svest o tome koliko je važno da čuvamo prirodne resurse. Na prvi pogled može izgledati da štednja i ekologija zahtevaju odricanje, ali u praksi upravo male promene u svakodnevnim navikama donose i finansijsku uštedu i doprinos očuvanju životne sredine.

Jedna od oblasti u kojoj domaćinstva mogu značajno da uštede jeste potrošnja električne energije. U Srbiji postoji tzv. „skupa“ i „jeftina“ struja, odnosno dnevne i noćne tarife. Korišćenje kućnih aparata u terminima kada je struja jeftinija može napraviti veliku razliku na mesečnom računu. Veš mašinu i mašinu za sudove najbolje je uključivati noću kada važi niža tarifa, dok se korišćenje bojlera može organizovati tako da se energija troši u povoljnijim periodima. Na ovaj način ne samo da se smanjuje račun, već se ravnomernije raspoređuje opterećenje elektroenergetskog sistema, što je dobro i za očuvanje resursa.

Potrošnja vode je još jedna stavka na kojoj se može uštedeti bez velikih odricanja. Najjednostavniji primer jeste gašenje slavine prilikom pranja zuba ili brijanja. Iako deluje kao sitnica, svakodnevno curenje vode tokom nekoliko minuta pretvara se u desetine litara bespotrebno potrošene vode mesečno. Slično je i sa tuširanjem, skraćivanje tuširanja za samo par minuta donosi uštedu ne samo na vodi, već i na energiji potrebnoj za zagrevanje. Mašine za pranje sudova i veša takođe treba uključivati tek kada su pune, jer se na taj način optimalno koristi i voda i struja.

Ekološki odgovorno ponašanje u domaćinstvu ne podrazumeva samo smanjenje potrošnje, već i racionalniji odnos prema stvarima koje svakodnevno koristimo. Recikliranje otpada, ponovna upotreba plastičnih i staklenih ambalaža ili korišćenje platnenih kesa umesto jednokratnih vrećica, sve su to navike koje smanjuju količinu otpada i doprinose čistijoj okolini. U Srbiji je sve veća dostupnost reciklažnih kontejnera, pa se i u urbanim i u manjim sredinama stvara prilika da domaćinstva aktivno učestvuju u ovim procesima.

Još jedna važna oblast su kućni aparati i rasveta. Stari uređaji često troše mnogo više energije nego što je potrebno, pa njihova zamena energetski efikasnijim modelima u početku može izgledati kao dodatni trošak, ali se dugoročno višestruko isplati. LED sijalice troše do 80% manje energije od običnih, a trajnost im je znatno veća, što znači da se i ređe kupuju nove. Time se ostvaruje i finansijska i ekološka korist.

Na kraju, štednja i očuvanje planete ne moraju biti komplikovani ni zahtevni procesi. Uz malo organizacije i promenu navika, moguće je smanjiti troškove domaćinstva i doprineti zdravijoj životnoj sredini. Korišćenje električne energije u periodima kada je jeftinija, racionalna upotreba vode, reciklaža i energetski efikasni uređaji samo su neki od načina kako da se u isto vreme vodi računa o kućnom budžetu i o planeti. Svaka promena, ma koliko mala, dugoročno donosi značajan rezultat i stvara temelje za odgovorniji odnos prema prirodi i resursima od kojih zavisimo.