Nekretnine i kriptovalute – šta treba da znate

Sudar između starije i mlađe generacije, filozofski gledano, nastaje kod večitog pitanja u šta je najpouzdanije uložiti novac kako bi bio siguran. Dok stariji uvek prednost daju nekretninama kao nečemu što je stabilan mehanizam za očuvanje i povrat uloženog novca, mlađi sve više prelaze na stranu kriptovaluta.

Tokom prošle godine je u srpskoj javnosti odjeknula informacija da jedna firma iz Beograda nudi kupovinu nekretnina putem kriptovaluta. I, iako kod nas to do sada nije bila opcija, a i kako je Srbija i dalje na putu razumevanja digitalnih valuta, stanje u svetu pokazuje da je kupovina nekretnina kriptovalutama nešto što ćemo u budućnosti sve češće viđati.

Pa, krenimo od početka…
Šta su uopšte kriptovalute?
Kriptovalute su digitalne monetarne jedinice koje treba da funkcionišu kao nezavisni, decentralizovani kontrolisani i kriptografski šifrovani sistemi plaćanja. Ne generiše ih i ne izdaje državna centralna banka, kao što su evro ili američki dolar, već se generišu isključivo digitalno. Ne postoji centralni operater koji kontroliše kreiranje. Odgovarajuću kriptovalutu generiše mreža učesnika koji žele da je koriste, a hiljade računara unutar mreže verifikuje i ispravno izvršava transakcije, verifikuje ih i čuva ih lokalno.

Tehnološka osnova iz koje su izvedene kriptovalute je takozvani blockchain. Blockchain je decentralizovana mreža računara koji su međusobno povezani i svaki zasebno skladišti podatke. U slučaju kriptovaluta, sačuvana informacija je vrsta otvorene knjige novca u koju se upisuje koji učesnik mreže ima koliko jedinica dotične kriptovalute i kako se situacija menja kao rezultat transakcija. Osnovni princip iza ovoga je da treće strane, kao što su banke, mogu postati suvišne zbog tehničke strukture blokčejna.

Dakle, više ne morate nikome da „poveravate“ svoj novac, jer bezbednost garantuje decentralizovana mreža i kriptografsko šifrovanje. (Izvor: Wikipedia hr)

Prevedeno na jednostavniji jezik – da, kriptovalute su validan novac kojim možete obavljati trgovinu preko interneta, samo što ne zavise od banke. Kriptovalute se mogu ‘rudariti’, mogu se kupiti I prodati u online prostoru, njima se može trgovati na berzi i njima možete platiti bilo šta, pa i nekretninu, ukoliko je prodavac tu opciju omogućio.

Najpoznatija i najvrednija kriptovaluta je svakako Bitcoin, koji u trenutku pisanja teksta vredi 36319.3 eura, a za njim sledi i Ethereum sa dosta nižom vrednošću od 2684.7 eura.

Kada govorimo o kupovini nekretnine za kriptovalute, vratićemo se u 2017. godinu kada je prva takva transakcija izvršena i to u Teksasu, pri čemu je vrednost kuće bila oko pet miliona dolara. Ovaj pionirski poduvat je otvorio vrata za trgovinu nekretnina kriptovalutama i na neki način označio početak nove ere za industriju.
Iako na prvi pogled ne deluje razumljivo zašto je kripto-transakcija povoljna u svetu trgovine nekretninama, lako se objasni u nekoliko tačaka – pre svega, minimalizuju se šanse za malverzacije, te su i kupac i prodavac sigurniji prilikom kupoprodaje. Transfer kriptovalutama je značajno brži i lakši nego prilikom standardne bankarske transakcije, i što je važno, potpuno je transparentan.
Od 2017. do danas, ogroman broj nekretnina širom sveta kupljen je kriptovalutama, među njima i vila Dejvida Gete, jedna stara crkva u Engleskoj, ali i luksuzan stan na Menhetnu vredan čak 15.3 miliona dolara.

Hrvatska takođe ponegde nudi mogućnost kupovine nekretnina kriptovalutama, naravno, to važi za određene nekretnine i određene agencije. Ne možemo reći da je to veliki broj nekretnina, međutim očigledno je da ova vrsta trgovine i u našem regionu kreće uzlaznom putanjom.

Kada govorimo o Srbiji, juna prošle godine na snagu je stupio zakon kojim se kriptovalute definišu, nazvan Zakon o digitalnoj imovini i on propisuje uslove pod kojima pravna lica mogu dobiti dozvolu za pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom, a dodatno i uređuje druge uslove poslovanja relevantnih za kategoriju.

Pa ipak, važno je naglasiti i to da proces nije tako jednostavan kao što na prvi pogled izgleda. Naime, pomenuti zakon izričito zabranjuje prihvatanje virtuelnih valuta u zamenu za robu, što faktički znači da, ukoliko želite da kupite nekretninu, neophodno je da angažujete specijalizovanog pružaoca usluga koji ima dozvolu NBS za pružanje usluge prihvatanja i prenosa virtuelnih valuta, preciznije menjačnice kriptovaluta. Trgovcu će novac biti dostavljen isključivo u dinarima, prema važećim propisima.

Važno je još i poresko pitanje – iz menjačnice kriptovaluta ECD kažu da pored eventualne naknade za samu uslugu konverzije, kupac i prodavac nemaju dodatne poreske obaveze, osim onih koje bi imali u slučaju kupovine nekretnine na ‘starinski’ način – porez na prenos apsolutnih prava ili porez na dodatu vrednost, ali to nema nikakve veze s valutama koje su razmenjene, pa ni onim digitalnim.

Šta nam ovakva vrsta trgovine u real estate industriji, koje su sve prednosti i mane, ostaje da vidimo u budućnosti, tek, prvi primeri pokazuju da će nova era u finansijskom sektoru neminovno izmeniti i naše dinamično tržište.