Hipotekarni krediti za nezaposlene

„ Svaka banka će ti dati kredit ako ponudiš nekretninu kao zalog “ skoro je neko pomenuo u neobaveznom razgovoru. Svi smo se prećutno složili jer ovo nije nikakva novost, niti epohalno otkriće neke posebne banke već opštepoznato stanje stvari. Opšte NAM poznato stanje stvari jer smo se, manje-više svi iz društva, već raspitivali kako funkcionišu hipotekarni krediti za nezaposlene.

Dobar deo nas radi po ugovoru na određeno, ima nas i koji privređujemo potpuno van legalnih tokova i poresko-platnih sistema ove države (nikome ni reč o ovome!). Oni malobrojniji koji imaju ugovore na neodređen vremenski period su uglavnom prijavljeni na minimalac tako da ni oni ne uspevaju da ispune uslove za subvencionisane kredite koji su najtraženiji bankarski proizvod na domaćem tržištu poslednjih godina. Opet, dobar deo nas je u statusu frilensera, što bi reklo da radimo od projekta do projekta (za roditeljsko poimanje radne obaveze-i dalje smo nezaposleni). Napredno poznavanje potrošačkih kredita smo svi apsolvirali do detalja, brzi krediti su naša tiha patnja, gotovinski krediti nužnost a oni refinansirajući krediti najveća noćna mora. Još se nadamo da nam u životu zatrebati neće.

Obrni-okreni, nismo kadar za većinu kredita ili nismo zadovoljni ponuđenim i nervira nas milion zadatih uslova koje uglavnom ne ispunjavamo (ili to činimo na mišiće) pa smo se odlučili za nešto prijemčivije zajmove. Baš one gde nam neće brojati krvna zrnca i tražiti kreditnu sposobnost do petog kolena unazad. Nađena formula je prilično jednostavna: dovoljno je da za traženi kredit garantujemo nekretninom koja je tri puta skuplja od sume koju potražujemo od banke. Valja znati da je za određivanje vrednosti hipoteke važna namena nepokretnosti i lokacija, starost i vrsta građevinskog objekta, vrsta građevinskog materijala od koga je objekat izgrađen, opremljenost objekta instalacijama, blizina ili udaljenost od javnih puteva, vodovodne i električne mreže.

Naravno, nekretnina mora imati potpuno „čiste“ papire, u zemlji u kojoj milion objekata čeka legalizaciju moramo napomenuti i ovaj, za uređene države, podrazumevani detalj.

Nekretnina je najčešći zalog kreditu ali, da ne bude zabune, nije jedini. Pod hipoteku (kao garanciju za vraćanje kredita pošto nemate redovna primanja) možete da stavite i kuće, stanove, poljoprivredna i građevinska zemljišta (placeve), automobile, zlato i antikvitete. Do ut des iliti daj da bi dobio. Naravno, daješ samo hipotetički a dobijaš praktički.

Nego, svaka banka će dati hipotekarni kredit nezaposlenoj osobi nadajaći se da će taj neko i dalje ostati nezaposlen, ili da će mu posao krenuti po zlu a da će ona (banka), sledstveno tome, preuzeti nekretninu. No, ako se to ne desi, ni kamata nije loša zarada. Većina banaka nude hipotekarne kredite za nezaposlene u evrima sa rokom na 20 godina, a kamatna stopa po ovakvim kreditima iznosi od 9,5 do 12 odsto varijabilno. Dakle, ne brinem se ja za bankovni ćar..

Limiti za odobravanje hipotekarnih kredita za nezaposlene su starosna granica (korisnik ne može biti stariji od 67 godina u poslednjoj godini otplate zajma) i uglavnom je neophodan depozit (čak do 30 odsto). Ovakav kredit se može dobiti i bez depozita tj. učešća ako je pod hipotekom nekretnina čija je vrednost mnogo veća od one koju kupujete.

Oni koji uzimaju hipotekarni kredit za nezaposlene moraju ukalkulisati i dodatne troškove karakteristične za sve hipotekarne kredite: trošak procene nepokretnosti koji se vrši svake tri godine, obavezno osiguranje nepokretnosti, izdavanje lista nepokretnosti i upis hipoteke. Iako su ovo uobičajeni dodaci, ipak nas dodatno zaboli svaki naknadni izdatak. Čak i kad znamo odgovor, mantra koja ih prati je: pa, dobro, dokle više...