Dobrodošli u...Kladovo!
Posle kraće pauze, mali karavan Srbija nekretnina se vraća na put i ove nedelje vas vodimo na samu granicu sa Rumunijom, jugoistok države i dragulj koji se tamo nalazi – Kladovo! Kladovo se nalazi na samo nekoliko kilometara od Đerdapske klisure, pa ako vas put nanese na ovu stranu, u Kladovu ne smete propustiti priliku da se provozate brodom kroz klisuru i vidite Mali i Veliki kazan, Trajanovu tablu i ostale čari koje Đerdap nudi.
Smešteno u Borski okrug na oko 10km nizvodno od hidroelektrane Đerdap, Kladovo je malo mesto na desnoj obali Dunava sa oko deset hiljada stanovnika. Ono što ga izdvaja i po čemu je posebno je njegova bogata kultura koja se ogleda u etničkom šarenilu stanovništva, ali i interesantna istorija, znamenitosti, arheološka nalazišta, kao i mnogobrojna mesta neverovatne lepote u i oko grada.
Ono što je najpoznatije za ovaj deo Srbije je svakako prirodni fenomen i turistička atrakcija Đerdapska klisura i pripadajući Nacionalni park Đerdap koji se prostire na oko 100 km desne obale Dunava od Golupca do Karataša kod Kladova i obuhvata uzani šumoviti brdsko planinski pojas uz Dunav, koji se izdiže iznad reke na 50-900 metara nadmorske visine.
Kada pričamo o centralnom gradskom području, bitno je pomenuti da se u samom gradu nalaze dva jezera sa prirodnim izvorima, uređena marina za čuvanje malih brodova i čamaca, kao i prelepa uređena plaža na Dunavu, u dužini od jednog kilometra. Kao i u većini mesta niklih oko njega, Dunav predstavlja važan deo dinamike ovog grada, te će vas, čime god se bavili, život na jedan ili drugi način usmeriti do reke, bilo da je reč o poslu, hobiju ili slobodnom vremenu.
O Kladovu se mogu ispričati razne priče, a kako bi se stekao pravi utisak o ovom mestu, važno je da se osvrnemo na njegovu istoriju, koja se i danas oslikava na svakom koraku, ukoliko pratite znakove koje vam sam grad nudi. Veliki deo toga može se saznati pre svega u Arheološkom muzeju, a kako biste zaista uživali, ne propustite da obiđete i tvrđavu Fetislam u samom gradu.
Naseljavanje Kladova ima svoje korene u dubokoj prošlosti, te su kroz njega do danas, pored ostalih, prošpartali Dačani, Kelti, Rimljani, Turci ostavljajući tragove svoje kulture u malom naselju na obali velike reke. Veliki broj arheoloških i turistički interesantnih stvari vezuje se za Rimljane, konkretnije za rimskog cara Trajana, pa tako posetioci mogu videti Trajanovu tablu i ostatke Trajanovog mosta. U neposrednoj blizini, na svega par kilometara od grada nalaze se ostaci tvrđave Diana koja danas predstavlja arheološko nalazište od izuzetne važnosti.
Trajanova tabla je latinski ispis od šest redova uklesan u glatkom vertikalnom kamenu, odnosno u stenu koja je obeležavala nekadašnji rimski put kojem je pripadao i pomenuti most. Prilikom izgradnje hidroelektrane Đerdap I tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, rimski put je potopljen i tabla je isečena iz prvobitne stene i premeštena u stenu 21.5m iznad svog prvobitnog mesta, kako bi se zaštitila od potapanja i kako bi bila bila vidljiva sa reke, te se sada nalazi na samom ulazu u kanjone Donje klisure, gde je Dunav najuži i najdublji u svom toku. Trajanov most je nekadašnja monumentalna građevina na Dunavu u delu gde protiče kroz Đerdapsku klisuru, no u današnje vreme je od njega moguće videti samo ostatke prvih stubova na obe strane na obalama Dunava.
Pre nego što uđemo u sam grad, voleli bismo da sa vama podelimo jednu od najbolje čuvanih tajni Đerdapa – vodopad Blederija koji je skriven svega tridesetak kilometara od Kladova, u blizini sela Reka. Vodopad je visok sedam metara, ali ga odlikuje neverovatna lepota i jezero smaragdne boje koje se formiralo ispod vodopada. U neposrednoj blizini se nalaze izvori sa subtermalnomvodom koja dostiže i do 17 stepeni, koji se spajaju i formiraju rečicu i kasnije vodopad.
Ako se vratimo u sam grad, najveću pažnju svakako privlači velika tvrđava Fetislam, podignuta za vreme Turaka koja je podeljena na Mali Grad i Veliki Grad, a u čijem se sastavu nalazi veliki otvoreni amfiteatar. Danas je pod zaštitom države i privlači pažnju mnogobrojnih turista.
Omiljeno letnje odmorište, peščana plaža na Dunavu, idealno je mesto za posetu u ovim vrelim letnjim danima, pa ako planirate neko vikend putovanje, upravo ovde možete doći i uživati u čarima prelepe reke.
Kada pričamo o zanimljivostima u vezi sa Kladovom, ne možemo zaobići onu koja priča o kladovskom kavijaru. Iako zvuči malo čudno, ovaj gradić je u prošlosti bio nadaleko poznat po najkvalitetnijem crnom kavijaru, dok je danas situacija, nažalost, ipak drugačija. Do izgradnje hidrocentrale Đerdap koja je sprečila prolaz velike ribe, ali i uopšteno značajno uticala na dinamiku celog ovog kraja, kladovski alasi su pecali morune impozantnih veličina. Ono što se zna i što ovaj kavijar izdvaja je njegova receptura, odnosno pripremanje suvom metodom, bez kontakata ikre sa vodom. Pravljen je sa prirodnim konzervansom koji je Ribarskom gazdinstvu prodavala Vjera Dejnega, potomak ruske grofovske porodice, a čiji je tajni recept kladovskom proizvođaču otkrila neposredno pred smrt, 1968. godine. Legende o ovom delikatesu idu još dalje, pa tako priča raspredana u Kladovu kaže da je ondašnji ‘crni ajvar’ bio služen čak i na Titaniku.
Kladovo krije mnogo zanimljivih priča, lokaliteta i predstavlja idealno mesto za istraživanje i uživanje, kakvi god da su vam afiniteti. Bogata istorija, legende, iskričavi karakter meštana, gurmanski specijaliteti i još mnogo toga što ne može da se dočara jednim kratkim tekstom vas očekuje u Kladovu ukoliko se opredelite da ga posetite ili se tamo preselite.
Vidimo se i sledeće nedelje na turneji po Srbiji!