Dobrodošli u...Užice!

Naše blogovsko putovanje po najlepšim mestima i naseljima u Srbiji nastavljamo na zapadu, tačnije u administrativnom centru Zlatiborskog okruga – Užicu. Mali grad, prepoznatljiv po svom neobičnom geografskom položaju nalazi se na putu do mora ili putu do Zlatibora od kog je udaljen svega dvadesetak kilometara, ali ga putnici često preskaču i samo pogledaju iz kola, nesvesni kakve lepote sam grad krije. Pa tako, skuvajte kafu, obujte udobne patike spremne za hodanje po brdima i krenite sa nama u šetnju kroz ovaj prelepi grad.

Užice leži na obalama Đetinje, hladne, planinske reke, oko i iznad koje je izrastao čitav jedan grad. A kada kažemo ‘iznad’, to mislimo doslovno – položaj grada je možda i najprepoznatljivije obeležje ovog mesta, ako izuzmemo gastronomske specijalitete. Naime, svakome ko je makar prošao kroz Užice za oko je zapalo to da je samo mali centralni deo grada namešten na relativno ravan teren gde se nalaze centralni gradski trg i glavna ulica na kojoj su važnije zgrade poput opštine i gimnazije, dok je ostatak grada smešten na uzbdicama i brdima koja rastu iznad ovog malog zaravnjenog terena. Podeljeno je na naselja koja nisu velika i među njima je najveće Sevojno, koje je izdvojena gradska opština. Ostala naselja su Koštica, Terazije, Turica, Kameno Korito, Aleksića Most, Tatinac, Rakijska pijaca, Carina, Pora i tako dalje.
Dok je većini stanovnika drugih mesta reljef Užica neuobičajen, užičanima je poprilično normalan i šetnje uzbrdicama ne predstavljaju nikakav problem, čak imaju i pošalicu za snalaženje svakome ko nije iz grada – ’samo pusti kliker niz ulicu i prati ga, bićeš u centru’.

Užice je grad bogate istorije, što potvrđuje i tvrđava iznad grada koja po nekim podacima datira iz perioda vladavine Vojislava Vojinovića ili Nikole Altomanovića, dok se prvi pisani pomeni o njoj pojavljuju tek nakon turskog osvajanja, pod kojima je Užice bilo gotovo četiri veka.
Sem perioda pod Turcima, za Užice su važni i Prvi i naročito Drugi svetski rat, kada je ovaj grad privremeno bio oslobođen od strane partizana i bio Užička republika 67 dan, a danas se Muzej ustanka, odnosno gradski muzej nalazi na mestu gde je u to vreme bio partizanski štab, a osim toga, imenu grada je u periodu 1946-1992 pridodat prefiks Titovo.

Vrativši se iz prošlosti u današnje vreme, Užice itekako ima šta da ponudi putnicima. Grad, istina, izgleda kao potpuno prosečni manji srpski grad, te je za potpuno uživanje u svemu što nudi potrebno malo poznavanja i eventualno neki prevoz kojim ćete se dovesti do čarobnih lokaliteta oko gradske zone.

Pre svega, pri poseti Užicu nemojte propustiti da probate lokalni specijalitet – komplet lepinju. Iako mnoga mesta u okolini svojataju ovo jelo, užičani smatraju da je to njihovo jelo i predstavlja bitnu tačku ponosa svakog ere. Sastoji se od rasečene lepinje u kojoj je umućeno jedno jaje, bogata kašika domaćeg kajmaka koji se zapeku i kasnije dodatno preliju pretopom. Lepinji se obično ne dodaje ništa više i jede se tako što se prvo cepa ‘poklopac’ koji se u lepinju umače, a kasnije jede i ostatak. Savet iz iskustva – obavezno zalivajte jogurtom, budući da je ovo jelo dosta jako i slano.

Užice karakterišu prelepi vidikovci sa kojih, u zavisnosti za koji se opredelite, možete videti čitav grad sa različitih visina. Ukoliko ste raspoloženi za pešačenje, naš predlog je da posetite Zabučje, brdo smešteno visoko iznad grada sa kog se pruža neverovatan pogled, a ukoliko ste ipak za neku laganiju verziju, prošetajte do stare tvrđave na Starom Gradu, do koje se stiže za svega petnaestak minuta iz centra grada, sa koje se pruža pogled na gradsku plažu, omiljeno šetalište i mesto letnjeg odmora svih užičana. A ako, pak, niste raspoloženi za uzbrdice, popodne provedite upravo na Plaži, gde možete prošetati pored reke i popiti kafu, odigrati partiju basketa, gledati tradicionalne letnje skokove sa starog železničkog mosta ili posetiti prelepi mali deo reke na samom kraju šetališta – Banjicu, poznatu po tome što je deo staništa zaštićene životinjske vrste, vidri. Nažalost, vidre ćete retko videti tokom dana, budući da se skrivaju od ljudi i buke.

Predivni predeli oko Đetinje nastavljaju se i iza gradske plaže, odnosno velikom šetačkom uređenom stazom kroz stare železničke tunele, u pravcu Turice, do Male i Velike Brane koje plene svojom lepotom i prirodom koja opušta.

Užice nudi mnogobrojne opcije za sport i rekreaciju. Ukoliko ste rekreativac, u užičkom Velikom parku i na terenima na Plaži možete igrati odbojku, košarku, tenis ili mali fudbal, no ono po čemu se ovaj mali grad izdvaja su sportski klubovi koji su kroz godine bili jako uspešni, pre svega odbojkaški klub Jedinstvo koji je iznedrio mnogobrojne zlatne reprezentativke, fudbalski klub Sloboda. Kada pričamo o sportu iz ovog grada, ne možemo propustiti priliku da pomenemo one za koje danas zna ceo svet, a koji vode poreklo upravo iz Užica - fudbalera Nemanju Vidića i atletičarku Oliveru Jevtić.

Kada pričamo o kulturnim dešavanjima, užički Gradski kulturni centar je poprilično razvijen, te mnogobrojna lokalna dešavanja nalaze svoje mesto upravo tu, etnografski spomenik kulture Jokanovića kuća, Gradska galerija, a tokom jeseni u gradu se dešava i Jugoslavenski Pozorišni Festival već dvadeset pet godina, kao i međunarodni književni festival Na pola puta.

Nešto dalje, izmešten 14km iz samog grada, nalazi se spomen kompleks Kadinjača, jedan od najinteresantnijih spomenika iz perioda komunizma, posvećen borcima Radničkog bataljona koji su herojski poginuli na brdu Kadinjača 29.11.1941.

Četrnaest kilometara, ali u drugom pravcu, na putu za Požegu, u selu Potpeć, nalazi se Potpećka pećina, koja može biti idealan izbor za izlet, budući da je velika, uređena za turiste i neverovatno lepa.

Što se tiče užičkih zanimljivosti, tu se moramo osvrnuti na atipični lokalni humor koji za posledicu ima imena imena užičkih zgrada, pa tako, ako vam je u planu kupovina stana u Užicu, možete potražiti svoj novi dom u ‘Lepoj Breni’, ’Crnoj Dami’, ’Dragstoru’, ’Šarulji’, ili potražiti nekretninu po svojoj meri na sajtu Srbija Nekretnine.