Ko plaća štetu u iznajmljenom stanu?

Pregledali ste oglase, pitali ste poznanike i prijatelje, agente za nekretnine i sve koji su se zatekli ispred vas. Trajalo je, ali konačno ste našli stan za iznajmljivanje!

Pitanje koje se previđa često, a koje je izuzetno važno kada započinjete život u iznajmljenom stanu je koju štetu plaća zakupac, a koju štetu u iznajmljenoj nekretnini snosi vlasnik? Da li je zamena bojlera obaveza stanara ili vlasnika? Ko je zadužen za krečenje I kada? Koje su obaveze stanodavca prema zakupcu? Kada se depozit ne vraća?

U nastavku smo za vas prikupili "zlatne" savete za stanare, koji će vas izvući iz teške situacije.

Rečnik uslova iznajmljivanja za početnike

Iznajmljujete nekretninu po prvi put? Bilo bi dobro znati tumačenje nekih korisnih pojmova. Konkretno:

Stanar: je zakupac, najamnik

Vlasnik: je vlasnik nekretnine, najmoprimac ili zakupodavac

Kirija: je ugovoreni iznos zakupnine naveden u zakupu.

Ugovor o zakupu: to je privatni ugovor o zakupu koji potpisuju dve strane, vlasnik i zakupac, kako bi tačno znali koja su njihova prava i obaveze. Iako u Srbiji nisu prečesti, savetujemo vam da obavezno potpišete ovakav ugovor, jer on štiti prava I obaveze obe strane I pravi se ciljano za vaš slučaj.

Pročitajte još: 5 vrsta ugovora o zakupu nekretnina: Sve što treba da znate

Depozit: Plaća je zakupac vlasniku jednokratno u paušalnom iznosu. Obično su to 1-2 kirije. Ako na kraju zakupa nema oštećenja ili neplaćenih računa, oni se vraćaju zakupcu po odlasku.

Agencijska provizija: Ovo je naknada – provizija koju prima agent ili agencija za nekretnine. Ugovorne strane dogovaraju iznos posredničke naknade, koji se slobodno može pregovarati i ne podleže zakonskim minimalnim ograničenjima.

Zajednički troškovi: Ovo su zajednički troškovi koji se odnose na održavanje, čišćenje i popravke zgrade. Troškovi se dele između vlasnika svakog stana kako je predviđeno propisima o stambenim zgradama.

Režije: iznos računa koji plaćate svakog meseca (struja, komunalije, internet, itd)

Šta plaća stanar u iznajmljenom stanu?

Pre svega, pre nego što detaljnije nastavimo sa štetom, važno je razjasniti da je zakupac odgovoran za:

• plaćanje depozita,

• plaćanje zakupnine,

• plaćanje fiksnih troškova, odnosno režija,

• nadoknadu za vanredne štete koju je on prouzrokovao.
  

Konkretno, glavne štete za čiju obnovu je prvenstveno odgovoran stanar su sledeće:

• izgreban ili udaren pod (parket, mermer, pločice),

• polomljena ogledala, sanitarije i prozori,

• polomljene pločice u kupatilu,

• polomljene šarke na vratima,

• zidovi ofarbani bez odobrenja ili zidovi sa mrljama ili velikim rupama,

• vodovodne instalacije iz kupatila ili kuhinje koje su pokvarene,

• veća oštečenja nameštaja.

Možda će vas zanimati i: Male popravke u domaćinstvu: Rešite problem sa slavinom koja curi

💡 Oštećenjem se smatra habanje koje je prouzrokovano nemarom ili nepažnjom zakupca i moglo se izbeći. U ovom slučaju, zakupac se smatra odgovornim za njihovu restauraciju ili zamenu. Dakle, vlasnik zadržava deo ili ceo depozit za obavljanje neophodnih radova za popravku.

Koju štetu u iznajmljenoj kući snosi vlasnik?

Dalje, vredi napomenuti i koje su obaveze vlasnika prema zakupcu, kao i koju štetu plaća. Konkretno, vlasnik nekretnine plaća sledeće:

1. Pokriva troškove popravke oštećenja izazvanih prirodnim habanjem na kući, kao što su farbanje, električna energija, vodovod itd.
   
2. On je odgovoran za sve vrste hitnih popravki koje se tiču stambene zgrade, a ne samo stana koji poseduje (npr. zamena interfona, lifta, itd).
   
3. On je obavezan za plaćanje poreza na nepokretnosti I poreza na imovinu. Stanar ni na koji način nije u obavezi da pokriva ove troškove.

Čitajte i: Porez na izdavanje stana u Srbiji: Šta kaže zakon

Detaljnije, štete prouzrokovane svakodnevnim životom u kući predstavljaju prirodne štete i obično je za njihovo obnavljanje odgovoran vlasnik imovine. Neki primeri prirodnog habanja su sledeći: oznake na drvenom podu ili pločicama, "napukla" boja na zidovima, klimave pločice za kupatilo, labave kvake na vratima, stara i/ili pohabana vrata, odvodi koji se lako začepljuju, male pukotine i rupe od eksera u zidovima, klizna vrata koja se "lepe", istrošeni emajl u kadi, takođe vrata ormara i ormana u kuhinji i kupatilu se ne zatvaraju kako treba.

💡 Vlasnik je odgovoran za popravke i troškove vezane za osnovna sredstva nekretnine (npr. vodovod, struja, lift, bojler, itd.), dok je zakupac odgovoran za troškove i popravke u vezi sa korišćenjem nekretnine.

Kada je depozit za iznajmljivanje nepovratan?

Jednostrani odlazak zakupca pre isteka ovog roka i bez izričite saglasnosti vlasnika ne opravdava vraćanje garancije. Zapravo, moguće je da će zakupac biti u obavezi da plati preostale zakupnine do isteka ugovorenog zakupa. Pored toga, stanodavac može zadržati ceo ili deo depozita navodeći zakupčeve dugove ili štetu na imovini.

Zauzvrat, zakupac može zahtevati vraćanje depozita, nakon sopstvenog odlaska pre isteka zakupa, navodeći važne razloge – npr. ostvarivanje prava predviđenog sporazumom ili kršenje ugovora od strane samog vlasnika, itd. Da bi se to uradilo i da bi se depozit vratio, zakup mora biti u dobrom stanju, zakupnina mora biti plaćena na vreme i računi se moraju izmiriti pre nego što zakupac ode.

Ako stanodavac odbije da vrati depozit za kiriju, zakupac je siguran da sa njegove strane nema problema – npr. oštećenje imovine ili neplaćeni računi- tada treba da ga kontaktirate da istražite razlog neplaćanja zakupnine. Zatim, ako vidi da se vlasnik drži svog stava, bilo bi dobro da potraži pomoć advokata/pravnog savetnika.

Šta je sa električnim uređajima?

Ako iznajmljujete nameštenu nekretninu, morate da znate i šta važi za postojeće električne uređaje. Unapred procenite u kakvom su stanju (da li su prestari? da li rade?), a zatim se dogovorite sa vlasnikom koji će biti odgovoran za njihovu zamenu u slučaju oštećenja.

Većina vlasnika menja uređaje tokom renoviranja ili kada je to apsolutno neophodno. Međutim, ponekad stanodavac preferira da pokvareni električni aparat zameni stanar, pa se to mora dogovoriti pre početka zakupa.

Da li stanar može da izvrši prepravke u kući? I ako jeste, koje?

Zakupac nema pravo da vrši preinake i promene u prostoru. Odnosno, ne može da menja unutrašnji raspored, fasadu niti da koristi zgradu iz nekog drugog razloga nego što je ugovoreno. Međutim, nakon relevantnog dogovora, on može preduzeti neke neradikalne promene.

Garancija za krečenje kuće

Obično se za ovu vrstu posla, kao što je krečenje kuće, sklapa neformalni dogovor između vlasnika i zakupca u pogledu finansija tako da obe strane budu zadovoljne. Pored toga, krečenje imovine može biti uslov predaje na kraju zakupa. Ako je, na primer, imovina predata u zakup sveže okrečena, moguće je da će u ugovoru biti navedena njena predaja u u istom stanju.

Međutim, ako pri zakupu nema ništa o krečenju imovine (za vreme trajanja zakupa), zakupac nije u obavezi da snosi troškove ovog posla. Naprotiv, da zahteva od vlasnika da preuzme obavezu da o svom trošku izvrši neophodne popravke na kući.

I naravno, to se ne može vezati za vraćanje ili nepovrat garancije za zakup. Garancija za zakup daje se kao garancija da će ugovorne obaveze koje proizilaze iz zakupnog odnosa biti ispunjene. Treba napomenuti da je ova garancija regulisana principom slobode ugovora između vlasnika i zakupca, budući da je možda bilo ugovoreno ili za obezbeđenje imovine ili kao „angažman“ (potvrdni ili za pokriće gubitka od neispunjenja ugovor itd.) ili kao klauzula o kazni ili kao ugovorna garancija.

Sada znate koju štetu plaća stanar, a koju štetu u iznajmljenom stanu snosi vlasnik. Zato, ako iznajmljujete nekretninu, zapamtite da obe strane imaju prava i obaveze, a da je dobra komunikacija najvažnija!

Želite da iznajmite stan? Pogledajte ponudu stanova za iznajmljivanje u Srbiji i nađite svoj novi dom!